U 2024. godini obeležava se 150. godišnjica otkrića cveta ramonde za koje je zaslužan srpski botaničar Josif Pančić
Cvet ramonde Ramonda serbica
(Foto: Wikipedia)
Kada se Teodora Pavlovska, poznata pod umetničkim imenom Teya Dora, prijavala na konkurs za srpskog predstavnika za Pesmu Evrovizije 2024 (PZE 2024) sa svojom pesmom „Ramonda” niko nije mogao da predvidi da će ovaj cvet dospeti u centar pažnje. Međutim, kada je pobedila sa tom pesmom i postala zvanični predstavnik Srbije na Evroviziji, cvet ramonda je osvojio Evropu. Svi su se pitali o kakvom cvetu peva Teya Dora i zašto je ova talentovana pevačica i kantautorka izabrala ramondu kao temu i lajt motiv kompozicije.
Video: YouTube / ESC
Društvene mreže su odjednom eksplodirale. TikTok je bio preplavljen klipovima koji objašnjavaju šta cvet Ramonda predstavlja, gde raste i kakav je njegov značaj. Digitalni umetnici su se utrkivali u kreativnom i inventivnom prikazu Ramonde, koja ima ogromnu važnost u srpskoj istoriji.
Ali koja priča se zapravo krije iza ove misteriozne biljke? Da bismo predstavili ovaj cvet, moramo se malo vratiti u prošlost.
Ramonda - Jedan od najređih cvetova na svetu
Srpska ramonda (Ramonda serbica) je jedan od najređih cvetova na svetu, koji je prvi put naučno opisao Јosif Pančić. Ova izuzetna biljka može da izdrži ekstremno surove uslove, preživljavajući čak i u potpuno osušenom stanju nekoliko godina. Neverovatno, može se oživeti sa samo nekoliko kapi vode. Poznata kao „cvet feniks”, Ramonda je postala simbol srpske otpornosti tokom Velike seobe u Prvom svetskom ratu, predstavljajući sposobnost Srbije da se ponovo uzdigne nakon ogromnih teškoća. Ove godine obeležava se 150. godišnjica otkrića ovog cveta.
Botaničko nasleđe
Srpska ramonda (Ramonda serbica), poznata i kao cvet feniks je izuzetna endemska biljka koja se nalazi u centralnom Balkanu i pripada porodici Gesneriaceae. Prvi put ju je otkrio čuveni botaničar Josif Pančić 1874. godine na padinama planine Rtanj, u blizini Sokobanje.
Josif Pančić (Foto: Wikipedia)
Josif Pančić (Vinodol, 17. april 1814 – Beograd, 25. februar 1888) bio je srpski lekar, botaničar, univerzitetski profesor i akademik. Pančić je bio prvi predsednik Srpske kraljevske akademije. On je, između ostalog otkrio i novu vrstu četinara, koja je po njemu nazvana Pančićeva omorika (Picea omorika), a najviši vrh Kopaonika (Pančićev vrh), gde se nalazi mauzolej sa njegovim posmrtnim ostacima, takođe je nazvan po njemu. Svom bogatom herbarijumu, koji je obogaćivao tokom celog života, posvetio je Srbiji od samog početka, kako je i sam izjavio.
Video: YouTube / Cvetni pozdrav
Srpska ramonda je biljka suptropske flore Evrope i Mediterana, verovatno poreklom iz Afrike. To je višegodišnja, zimzelena zeljasta biljka koja se ističe svojom jedinstvenom sposobnošću da preživi ekstremno sušno tlo. Čak i kada se potpuno osuši, može se oživeti sa samo nekoliko kapi vode, što je retka osobina koju deli sa samo nekoliko cvetnica u Evropi.
Srpska ramonda obično naseljava pukotine krečnjačkih stena, često u zaklonu šumske vegetacije, uspevajući u klisurama i na nižim planinskim grebenima na nadmorskim visinama od 150 do 1800 metara. Češće se nalazi na nadmorskim visinama između 300 i 1000 metara, isključivo na severnim padinama. Formira zajednice sa drugim biljkama, naročito sa zajednicama Ceterachi-Ramondaetum serbicae i različitim zajednicama Musco-Ramondetum serbicae. Na područjima gde se njeno stanište preklapa sa staništem Ramonda nathaliae, formira podvrstu Ceterachi-Ramondetum serbicae ramondetosum nathaliae.
Fotografija cveta Ramonda serbica - ilustracija objavljena 1918. godine u engleskom botaničkom časopisu
“Curtis's Botanical Magazine”
Ova jedinstvena biljka je endemična i isključivo karakteristična za centralni Balkan, šireći se na područja koja obuhvataju Albaniju, Bugarsku, Grčku (Epir), Severnu Makedoniju, Srbiju i Crnu Goru. Njeno stanište ima brojne disjunkcije, sa značajnim populacijama u istočnoj Srbiji i severozapadnoj Bugarskoj, i širim rasprostranjenjem od Crne Gore preko južne Srbije (uključujući Kosovo i Metohiju), Severne Makedonije, Albanije pa sve do Grčke.
Ramonda serbica i Ramonda nataliae
Srpsku ramondu ne treba mešati sa Natalijinom ramondom, iako pripadaju istoj porodici i imaju slične karakteristike. Natalijina ramonda (Ramonda nathaliae), poznata i kao feniks cvet, je endemična biljka centralnog Balkana iz porodice Gesneriaceae. Ona je relikt suptropske flore Evrope i Mediterana, verovatno afričkog porekla. Blisko povezana sa srpskom ramondom, veruje se da se Ramonda serbica izdvojila iz Ramonda nathaliae u zasebnu vrstu kroz poliploidiju tokom tercijara. Ovu višegodišnju, zimzelenu zeljastu biljku otkrio je 1884. godine kod Niša dr Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića, a imenovana je u čast kraljice Natalije.
Foto: Dr Sava Petrović, Wikipedia
Srpska i Natalijina ramonda najlakše se razlikuju po obliku listova i cvetova: srpska ramonda obično ima romboidne, povremeno ovalne listove sa grubo nazubljenim ivicama, dok Natalijina ramonda ima više zaobljene listove sa pravilnim i malim zupcima. Pored toga, cvet srpske ramonde je ravniji i zaobljen, dok cvet Natalijine ramonde ima ravne latice. Takođe, latice Natalijine ramonde se preklapaju, dok su latice srpske ramonde odvojene. Obe vrste imaju veoma lepe cvetove. Obično, Ramonda nathalia ima tamno ljubičaste cvetove, dok srpska ramonda ima svetlo ljubičaste cvetove, iako boja može varirati ka beloj. Obe vrste su retke i dobro podnose hladno vreme. Jedina dva mesta na svetu gde ove dve vrste rastu zajedno u takozvanoj simpatriji nalaze se blizu Niša.
Balkanske ramonde, poznate i kao feniks biljke ili kolačići, kako ih ljudi sa ljubavlju nazivaju zbog njihovog šarma, cvetaju od druge polovine aprila do prve polovine maja. Tokom suša, ulaze u stanje hibernacije, uvijajući svoje listove u čvrste grozdove koji postaju toliko suvi da se raspršuju na dodir. Međutim, nakon kiše, sve njihove fiziološke funkcije se vraćaju u roku od 12 sati, i uskoro se potpuno otvore. Stoga, obe ramonde imaju izvanrednu sposobnost da uđu u stanje anabioze tokom suša.
Ne postoje podaci koji sugerišu da je Pančić znao da balkanske ramonde imaju moć anabioze, ali se veruje da je jedno od najočiglednijih potvrda njihovih sposobnosti oživljavanja pruženo 1928. godine od strane ruskog botaničara Pavela Černjavskog. Priča kaže da je jednog dana slučajno prosuo čašu vode, vlažeći herbarijum u kojem se nalazila Natalijina ramonda.
Foto: Portret kraljice Natalije Obrenović,
Muzej primenjene umetnosti Beograd
Kada je otvorio herbarijum sledećeg dana, bio je zapanjen jer je prethodno potpuno suva biljka, očuvana u herbarijumu godinu i po, oživela. Natalijina ramonda se koristi kao dizajnerski element za grb koji se nosi tokom nedelje koja vodi do Dana primirja 11. novembra, kao i na sam praznik u Srbiji.
Foto: Bedž Natalijina ramonda, srpski 'mak',
Muzej primenjene umetnosti Beograd
Ramonda serbica: Ugroženo botaničko i kulturno blago
Uprkos nedostupnosti većine svojih staništa, koja je pomogla da se očuvaju njene populacije, srpska ramonda suočava se sa pretnjama od uništavanja staništa, posebno u pristupačnijim oblastima poput kamenčića uz put i malih lokalnih populacija. Prikupljanje za herbarijume i botaničke vrtove predstavlja značajnu pretnju, uz uništavanje prirodne šumske vegetacije, što menja mikroklimatske uslove, i izgradnju hidroakumulacionih rezervoara u kanjonima. Istraživanja populacija u istočnoj Srbiji (Sićevačka klisura, Jelašnička klisura i severne padine Šar Planine) pokazuju varijabilnu gustinu od 10-350 individua po 5 kvadratnih metara, pri čemu se pretežno nalaze reproduktivni odrasli primerci. Mlađe biljke se često nalaze u mahovinskim zajednicama.
U Srbiji, srpska ramonda je zaštićena kao prirodna retkost, prepoznajući njen ekološki značaj i istorijsku važnost. Njena sposobnost da preživi i oživi pod ekstremnim uslovima simbolizuje otpornost i preporod, čineći je botaničkim blagom i kulturnim ikonom. Njen preporod odražava sposobnost Srbije da se ponovo uzdigne, utelovljujući otpornost i snagu nacije u suočavanju sa nevoljama. Kao simbol duboko ukorenjen u srpskoj kulturi, cvet Ramonda služi kao dirljiv podsećnik na neuništivi duh nacije. Stoga, cvet Ramonda predstavlja i botaničko i kulturno blago, cenjen zbog svoje izuzetne otpornosti i simboličkog značaja u srpskom nasleđu. Njena sposobnost da se oživi uprkos svim preprekama odražava postojani duh srpskog naroda, čineći je ne samo dragocenim botaničkim čudom, već i emblematom nacionalne otpornosti i ponosa.
Upravo o tom ponosu, otpornosti i snazi jednog naroda peva pesma srpske kantautorke Teya Dore koja je kroz svoju kompoziciju, ali i vizuelnu prezentaciju svoje pesme, podsetila sve na ovu zanimljivu i značajnu srpsku i balkansku biljku (cvet), te na značajan jubilej koji se ove godine obeležava. Svojim stihom Gde su nestale lila ramonde, ona nam zapravo skreće pažnju na pomalo izgubljenu hrabrost i herojstvo koje smo kao narod posedovali, ali na sve veću ugroženost ovog jedinstvenog cveta!
Produkciju ove priče podržala je Tomson fondacija, kao deo projekta Kultura i kreativnost za Zapadni Balkan (CC4WBs). Priča je kreirana uz finansijsku podršku Evropske unije. Njen sadržaj je isključiva odgovornost autora i ne predstavlja nužno stavove Evropske unije.
Comments